Kombinacija smo prava,ona crna,a ja plava.
Nož,satara... alat je naš,teško onom ko popreko pogleda nas.
Ona visoka,ja mala,od mušterija nas boli glava.
Ali tu smo,u momentu svakom,da jedna drugoj dignemo glavu,vratimo osmeh na lice i pobegnemo na pauzice.
Bogu hvala što mi dade takvu koleginicu,menjala je ne bih ni za čokoladicu.

Gordanu sam upoznala u prodavnici. Vrlo požrtvovana, ljubazna, vredna. Pre par godina je poznata firma organizovala konkurs, Nominujte omiljenog prodavca. Napisala da je uvek tu da pomogne kupcima i sve lepe utiske koje sam stekla. Nisam verovala, ali moju priču su odabrali. Gordana me je znala samo iz vidjenja. Dobile smo fine novčane nagradice, a Gordana je unapredjena. Presrećna je bila, nosila je titulu, najboljeg prodavca. U tom periodu joj je baš falio podsticaj, što mi je i kasnije rekla. Bila mi je toliko zahvalna. Meni je bilo puno srce, što sam mogla da pomognem, eto neočekivano. Onda sam se zaposlila i ja u njenoj firmu i postale koleginice. Sada negujemo kolegijalnost i rado se setimo naše priče. 🤗

Prodala sam mu biciklu, a onda sam shvatila da smo zapravo kolege, koji se istim poslom bave, prodajom. Krenuli smo tako u priču, sa poštovanjem, razumevanjem. Mnogo razmenjenih korisnih informacija i iskustava. Krenulo je tako ljubazno, kulturno, postalo je i ljubavno. Zaljubili se jedno u drugo i pored toga što smo kolege postali smo i momak i devojka. Našu priču je započela jedna bicikla po imenu Merida ❤️💛 Možda jednog dana otvorimo zajedničku firmu i otpočnemo porodični posao. 🍀

Divna vredna uvek spremna da pomogne

Vesna je koleginica koja je najpožrtvovanija od svih. Kada treba nekome da se uskoči, kada treba da se menja smena, kada treba da se skuplja za neki poklon za kolege, za sve. Kada pomislimo kome se obratiti za pomoć, svi se uvek svedemo na jedno ime, na Vesnu. Uvek ima rešenje za svaki problem. I da pomiri ljude, i da nađe rešenje, i da odradi deo tuđeg posla, šta god, ona je UVEK tu.

Davor je godinama bio srce našeg voćnjaka. Sa svojim veštim rukama i nežnim osmehom koji kao da je imao priču za svaku boru. Preuzeo je ulogu i upravnika navodnjavanja i radnika sa neuporedivom posvećenošću. Davor bi svakog jutra dolazio u voćnjak pre nego što bi sunce poljubilo nebo, naoružan termosom sa jakom kafom i osećajem svrhovitosti koji je kao da je podizao energiju čitavoj ekipi. Poznavao je svako drvo u voćnjaku po imenu i imao je oštro oko da uoči potrebe svakog od njih. Kao da je mogao da komunicira sa drvećem, razumevajući njihovu žeđ i obezbeđujući da dobiju idealnu količinu vode. Davorovo radno odelo je svedočilo o njegovoj posvećenosti. Uprkos vrelini sunca koja je zapljuskivala voćnjak, krasila bi ga njegovana košulja i šešir koji je zasenio njegovo lice. Upravo ta pažnja prema detaljima donela mu je titulu uglednog džentlmena voćnjaka. Često je vodio računa o psima lutalicama koji bi pukim slučajem našli naš voćnjak na kraju sveta.
Jednog dana, tokom neočekivanog toplotnog talasa, naš sistem za navodnjavanje se suočio sa ogromnim kvarom. Zavladala je panika među timom dok smo mahnito pokušavali da rešimo problem ili bar ustanovimo šta je problem. Usred sveg tog haosa, Davor je mirno prišao, bacio brz pogled i sa sjajem u očima rekao: „Ponekad drveću samo treba malo više pažnje”. Zasukao je rukave, zgrabio ključ i zaronio u popravke sa lakoćom iskusnog majstora. Pod užarenim nebom samo Davor i njegove verne kuce su se borili za opstanak čitavog voćnjaka. Davor je naš heroj i kao takav zaslužio je da se njegova posvećenost objavi svetu.
Njegov skromni tim

Izjutra se rano budim
A napolju zora rudi
Motivaciju mi ona daje,
I odmah sam na noge lagane.

Prvu kafu sa njom pijem,
Nekad suzu sa njom lijem,
Nekad osmeh ne skidam sa lica, nekad se smejemo samo zbog sitnica.

Uvek vedra, uvek zrači,
Nikada ona ne mrači,
Razboritog i vedrog duha,
Izboriće se sa sto muka.

Kolektivu daje vetar u ledja,
Plave oci, a kosa smeđa,
Razboritost je njena vrlina,
Raditi sa njom je prava milina.

U kolektivu imamo baš takvu, vrednu, ljubaznu i unikatnu . To je naša Nata,vredna ZLATA.

Bio jednom jedan Crnogorac, koji je bio jako vredan. Voleo je da radi, mrzeo je da bude besposlen. Zeleo je svakog da nauci i svakom da pomogne. Budio se rano u zoru i prvi dolazio na posao, dok su neke kolege jos uvek spavale. Kada se trazio volonter za neku akciju, bio je prvi u redu. Nikad nije posao ostavljao za sutra, ako ga je mogao zavrsiti danas. Jeste da sam trebala ispricati pricu, a ne istinu, ali po ovoj istini bi trebalo snimiti film koliko je nestvarna. Najbolji, najvredniji i najiskreniji je moj kolega.

Moja koleginica Jelena Gradic, je najbolja u svom poslu, i obavlja ga bas onako kako treba.
Želeo bih da ona dobije neku od vrednih nagrada jer je stvarno zasluzila

Da li postoji osoba kojoj nista nije tesko na poslu da uradi ili pomogne? Postoji. Na posao uvek dolazi nasmejan i lepo rasplozen i time drugima ulepsa i olaksa dan
Ako nesto treba da se objasni prvi ce da uskoci u pomoc. Kada smo svi smoreni on se raspeva ili baca neke glupe forice da nas nasmeje. Takav vam je moj kolega pored koga ici na posao i ne pada toliko tesko kada znate da sa njim radite u smeni