Moj kolega Gole, momak prva liga,
Rešava me svih kompjuterskih briga;
Milioni pitanja u jednome danu,
Gogi ima odgovor za sve na Balkanu;
Kad god dođe do nekog, poslovnog belaja,
Sa svojim šalama natera da nastane graja;
A kada smo gladni, a doručka nema,
Tada Goci cipele za šetnjicu sprema;
Lešnici, parfemi i tehnika bela,
Sve nam to on donosi iz rodnoga sela;
Goranče je prodavac, u srcu a i struci,
Uvek kesu za prodaju on nosi u ruci;
I sve što vam rekoh, znajte nije šala,
Već je način da mu kažemo za sva dobra - hvala!

Naš kolega Miki, ima osmeh ovoooliiiki. Kosa je počela da mu sedi i mnogo ne voli voće da cedi. Kad zatreba uvek tu je, ponekad i naroguje. Ali ništa strašno nije, dok ne krene Miki da bije. Ali neće, svi to znamo, sve nas voli, to je bitno samo. Svakog dana sve je bolji i kad mu nešto nije po volji. Nikad drugi, uvek prvi, ponekad i led on mrvi. Zato sada pevaj i ti, Miki će ti drugar biti ❤️

Moja prijateljica Tijana Milenković je uvek tu da me oraspoloži i da bude uz mene. Uvek zna kada mi je potreban razgovor. Nakon što sam konkurisao za doktorske studije i pošto se polagao prijemni gde je ona bila uz mene dok sam se spremao i videla koliko se trudim i učim. Kada smo završili test i kada su izašli rezultati meni su oduzeli 2 poena iako su bili tačni odgovori zato što im se moglo čak i nakon žalbe mi nisu prihvatili i zbog toga nisam upao na budzet. Meni je iznervirala nepravda više od toga što moram da platim školarinu. Ona je videla koliko sam besan i platila nam put u Istanbul da me oraspoloži pošto najviše od svega u životu volim da putujem. Veoma mi je drago što imam nekog takvog u životu da će uz ovako lošu situaciju u državi da zbog mene potroši novac iako ne spada u bogate ljude i sama studira i ne radi.

Та школа се налази на крају или на почетку града, зависи како се рачуна. Мораш мало да се помучиш да би дошао до ње. Са улице се слабо види јер је окружена високим платанима који имају дугу тадицију као и школа. Наизглед различити образовни профили имају посебну јединственост јер се настава састоји и од практичне примене знања у кабинетима и лабораторијама. Понекад као да гледаш бело перје кроз замрзнуте прозоре али не, љуљају се бели мантили и замишљене малене главе можда једног дана постану научни истраживачи, мајстори, лекари.
Сећам се само да је настао неки пресек, као ножем исечена крпа са концима који се још вуку: да настава мора да буде активно орјентисана, да деца треба да раде у групи, да смо добили гугл учионицу јер можемо да радимо онлајн, па смо онда стварно радили онлајн, па смо добили линкове ка ИКТ алатима,и семинаре и обуке и усмене приче и све само да бисмо заборавили онај превазиђени начин рада. По мојој процени 40 наставника је имало озбиљне изразе лица и кад год су биле маратонске седнице, питали су се се да ли ће дочекати пензију. Тако је увек када се десе неке промене.
Имала сам среће. Боље рећи многи су имали среће. Ту је била Милена. Милена ради у нашој школи десет година. Она је технолог и предаје неколико предмета пекарима-образовном профилу који постоји дуги низ година у нашој школи. Није једина наша колегиница која ради добро свој посао и помаже нам. Има их још, али Милена је онај кец из рукава и увек у првим редовима, али не у оним редовима за позицију, кланове, доушнике, квазидушебрижнике, муљаторе, савезнике..не,не...она је само борац за општедобро наше установе. Да се вратим на ону причу о активностима ученика. Постоји много датума који се могу обележити у школи на креативан начин. На пример: Дан чаја(Милена организује један број ученика да припреме чај и да се мало правимо Енглези), Дан хлеба(Миленина деца праве хлеб на практичној настави и излажу га тог датума заједно са свим пропратним декорацијама). Учи децу да користе различите дигиталне платформе у настави. Води најуспешније ђаке на такмичења. Вратићу се опет на онај период постепеног увођења иновација у настави када, иако би могао да се ухватиш у неки радни подухват, мислиш се ма, нека, има других који ће пробити лед, а ја ћу касније. Тај други који је готово увек преживео ватрена крштења је била Милена. Пре неколико година добила је прилику да учествује у пројектима Chemistry of Traditional Food (Healthy Nutrition Habits with Traditional Food) и Eco –Steam. Била је вођа пројекта, а деца су имала прилику да упознају друге културе, развију социјалне вештине, еколошку свест, унапреде знање енглеског језика. Пројекти су награђена Европском ознаком квалитета а школа је била поносна на њу. Она је пример за углед и њен рад на више фронтова нас одушевљава јер потпуна посвећеност раду са децом захтева одрицања, па, опет, њу рад привлачи. На кафи с њом заборавимо по коју погрешно изговорену реч у школи, знате већ, то су неминовни догађаји. Али, нећемо о томе. Каже ми јуче: „Добићемо опрему за пекарицу. Имамо две донације...“ Нисам одмах разумела да се управо она побринула за ту опрему јер је постојећа стара и да жели да се деци омогуће бољи услови за рад.
Најлепша вест се губи у жагору пролазника, али сам је запамтила. Срећни смо што нам је поделила снагу да опстанемо у суморним временима.

Ovo je priča o kolegini Milanu.

Milan je jedan od onih kolega koji brine da uvek lepo jedemo. Veliki gurman, u svakom trenutku dana spreman je da odgovori na pitanje Šta ćemo da jedemo?. Kad ide na odmor, ume da nam poruči Budite mi dobri i jedite lepo.

Ne znam više ni koliko puta nam je ujutro doneo vruće (hrskave i slane) kiflice iz Rankovića. Kada se jede meso, on ponese od kuće njegov poseban sos koji spremi veče pre (sa senfom, pavlakom, indijskim orahom i maslinovim uljem).

Ako vidi da si u gužvi i preopterećen poslom, samo prođe pored tebe, stavi nešto za klopu pored tvog laptopa i bez reči ode.

Svaka firma treba da ima jednog Milana. Budi kao Milan!

Za početak dana svako jutro me dočeka kafa. Uvek je tu da - da dobar savet, objasni detaljno šta god da radi, sasluša me baš uvek. Volim je zato što je uvela novine u naš tim gde se grlimo minimum 5 sekundi svaki dan zbog hormona sreće! 😊
Dobar je kolega, a još bolji prijatelj.♥️

Koleginica Jeca pravo je čudo,
sa njom je na poslu uvek ludo.
Voli da radi i po trista sati,
i baš je briga kako će to poslodavac da shvati.
Najbolje radi kad mrak dođe,
i ne kreće kući dok prvi zrak ne stigne.
Naše mušterije Jeca srdačno služi,
sa njima voli i dugo da se druži.
Mušterija jedva čeka da Jeca na posao dođe,
jer tada njihova dilema prođe.
Jeca voli stalno da razgovara,
iako me ponekada smara,
ona je kolega super,
i treba je imati za drugara.
Jeca ima dara i stila,
njen glas mek je kao svila.
Njene ideje dopadaju se svima,
i zato je u kolektivu uvek pozitivna klima.
Naša Jeca kolega je pravi,
često nam pomaže,čuva i hvali.
Toliko je umorna i put joj neki fali,
jer želi da odmori i sa kolegama zabavi.
Imajte i vidu da je Jeca i domaćica prava,
kupovina u Disu nju odmara,
a kad uđe u kuhinju ona čuda stvara.
Često kolektiv kolačima iznenadi,
kad ima puno da se radi.
Nikada na poslu dosadno biti neće,
jer je Jeca naš divan kolega,
a tu vrlinu nikada ne nameće.

Ja imam jednog veoma dobrog kolegu Vladicu, taj je zasluzio i vise od ovih nagrada. Uvek mi je desna ruka u poslu ali i van istog. Fore koje mi imamo medjusobno su genijalne. Popravi mi svaki radni dan, jer ko jos voli da radi... Dodjem na posao kao pokisao a onda vidim Vladicu sa mnom u smeni i samim tim znam da mi smena danas nece trajati 10 sati vec prakticno 3. Mog Vlajka jos nismo ozenili a vreme bi mu bilo pa tako posle osovojene nagrade to dolazi na red. Vladica voli automobile tako da buduca zena zna sta da ocekuje.On je super kolega, prijatelj, vredan radnik i najbolji šaljivdzija.

Od nje sam pre svega naučila da budem profesionalna na svome poslu, dugo godina naša priča traje .
Koleginice više nismo ,tako je ne gledam više ,ona je jedna divna i emotivna duša koja uvek ume da me sluša . Osoba koja mi je uvek izlazila u susret i više nego što treba , nasmejana i vedra, naše fore obožavam ,niko ih ne razume ,a nama dvema je to prezanimljivo , obožavam da je plašim uvek mi uspe ,naljutila se nikada nije ,njena jutarnja kafa je najbolja . Sa njom doručkujem kombinacije koje nikome nisu jasne . Oni poslednji dani u mesecu su mi omiljeni , onda nam se ništa ne jede . Kada joj se nešto sviđa a ne treba joj ,uvek je ubedim da kupi . Osoba koja se svemu obraduje u njoj je samo ljubav,i to vidi u svakome .

Ono što bih mogla da napišem verovatno ne bi stalo ni u knjigu. Toliko reči,toliko priča za ispričati a nemoguće izdvojiti jednu koja je posebna,jer sa NJOM svaki dan je poseban.
Moja koleginica, za sve godine zajedničkog rada postala je mnogo više od toga. Ona je moj prijatelj, ali onaj pravi. Onaj koji je ujutru namćor(ne priča pre prve kafe) ali i kad ti brbljaš ona te sluša i ipak ti odgovori jer te voli. Onaj prijatelj koji ti suze obriše smehom. Onaj prijatelj koji ti uskoči da te menja ukoliko su ti deca bolesna, Onaj koji ako neko priča loše o tebi Ona te brani, Onaj koji ne dozvoljava da sama snosiš krivicu ukoliko si nešto pogrešio, Onaj kolega i prijatelj koji kaže da ukoliko ne možeš više da izdrzis pritisak na poslu uhvati tvoju ruku i kaze idem sa tobom gde god jer bez tebe ovaj posao nema smisla... Može li posao da se meša sa privatnim životom? Neki bi rekli ne, ali ona je dokaz da tako posao samo može biti mesto gde se osim što radiš mozes I opustiti i uživati sa pravim prijateljem!