Postovanje,,naime jednog prepodneva krenuli smo u razvoz robe po nasim radnjama u Vrbasu.Moj prvi dan je u pitanju,od radnje do radnje je poceo pricu kako gazda otvara novu 18tu radnju u Novi Sad u brace Ribnikara,kako sam ja tu na obuku da cu radit samo Ns,a ja eto taj dan izasao iz magacina da mu pomognem jer je imao puno posla,,,,prodavacice sve kao vauuu super bice tu mesta za mene(prodavacice)veca plata i sve bolje.ceo dan sam se smejao ko lud da bi nas gazda na kraju pozvao i pitao kako to da otvaramo radnju tj on a da ni on nezna,bukvalno pola radnica ga je zvalo taj dan i smaralo da predju bas one u Ns.

O mojoj dragoj koleginici Jeleni, Jeci, Jelenčetu, kako je ja iz milošte zovem, dovoljno je u našem kolektivu reći samo njeno ime. Svi o njoj govore najlepše i samo su o njoj reči hvale. O poslovnim obavezama da ne pričam (to radi i previše), ali da izađe u susret, i uskoči da pomogne svakome, e, za to je ona tu. Kao da ju je neko namerno poslao sa Severa Bačke u naše Južne krajeve da nam ulepša svaki dan. Jelena na ulazu Fakulteta svakog dočeka ljubazno i sa svojim širokim osmehom poželi svakoj osobi dobrodošlicu i tako ga isprati. A ne, nisu tu samo kolege sa posla već i studenti, ljudi koji su u prolazu, ma nema neko da ne vidi širok, ljubazan osmeh na njenom licu. Jelenče je tu: kada treba neka informacija, neka pomoć, razgovor o bilo čemu da se posle toga osećaš rasterećeno, veselo i bez tereta. Da li to ima neke veze sa genima, jer je pokupila od svojih najbližih samo najplemenitije osobine ili ne znam šta, ali to je Jeca. Mislim, da samo izgovoriti njeno ime u našem kolektivu dovoljno je. Ponekada se začudim zašto se njoj svi obraćaju za pomoć oko nekih informacija, oko brige o ljudima, životinjama, o uređenju, o spremanju, o druženju, o deci, o đacima (posebno je bila aktivna u životu i odrastanju njenog sina kroz školovanje), o roditeljima posebno (iako su daleko), rođacima, prijateljima. Uvek je tu da ih sasluša, razume, pomogne koliko je u njenoj moći (ne mislim u materijalnom smislu jer nije baš u zavodnom položaju ali je i tu uvek prva) i ne pokazuje da joj treba neko sažaljenje ili neka pomoć. Naprotiv, ona je ta koja pomaže osmehom, rečima, delima, dobrovoljnim radom... Mislim da je simbol našeg kolektiva. Da, jeste simbol našeg kolektiva, a verujem, i komšiluka i mesta iz kog potiče. I nije to što joj je kolektiv odao priznanje kao najboljem radniku (jedne godine) ali ona je to priznanje dobila sa samo nekoliko godina radnog staža, jer je veoma mlada osoba. Svako poštovanje upućujem njoj, njenoj porodici. Pitam se, da li može neko da ima toliko vremena, snage i volje kao ona da posveti svoje dragoceno vreme drugima. Nisu to nikakve reči na papiru, dovoljno je samo da joj čujete glas i vi se odmah oraspoložite. Nije da ona nema nikakvih problema, ima ih, i previše nekad mislim i više od drugih, ali to se ne primećuje. Uspela je da svojoj porodici (užoj i široj) obezbedi uvek neko pozitivno iznenađenje u vidu putovanja, letovanja, izleta, poklona za rođendan, nekog jubileja, kako u vidu materijalne pomoći, tako i u vidu nekog znaka pažnje. Pitam se kako je neko tako uspeo da se uklopi odmah u kolektiv, da bude miljenik svih a uz to i jedna divna humana osoba koja se više puta pokazala na delu (rećiću samo jedan vid takvog dela kao dobrovoljni davalac krvi je u svakoj prilici pritekla ljudima u pomoć). Sve što sam napisala tako je malo za osobu kakva je ona a ja bih volela da se barem to na neki način nagradi pa makar i ovim tekstom. Hvala joj u ime celog kolektiva.

Imam kolegu koji je ujedno i poslovođa objekta.
Kada se pojavi celom kolektivu izazove osmeh na licu.
Pozitivan,vredan,pošten, izuzetan prijatelj i osoba koja u izaziva pozitivnu atmosferu gde god se pojavi.
Otac troje male dece koji nikad ne kuka a imao bih razloga za to

Marija je moja koleginica sa kojom radim zajedno više od 20 godina. Ona je ujedno i moj najbolji prijatelj. Prijatelj za ceo život. Marija je vredan radnik, osoba puna pozitivne energije koja nas sve u kolektivu uveseljava svojim postupcima, avanturama i organizacijom raznih kreativnih aktivnosti. Marija je po zanimanju učiteljica i to jedna od omiljenijih učiteljica u nasem kolektivu pa cak i u gradu u kom zivimo. Svestrana je . Zna da čuva tajne, da pomogne svakom i da zaštiti kada je to potrebno. Da se zrtvuje za kolegu cak i onda kada ce i ona sama zbog toga biti u nezavidnoj situaciji.
Uvek je nasmejana i mnogo je harizmatična. Ima sjaj u oku i vedrinu u srcu.
Marija nas uvek zasmejava svojim postupcima i načinom kako igra kada smo na nekom druženju ili kolektivnoj ekskurziji.
Svi volimo njene životne priče koje su pune smesnih događaja.
Jednom prilikom smo isli na putovanje u Sloveniju, ona je bila i jedan od organizatora tog putovanja.Veći deo kolektiva je krenuo u tu avanturu. Nije joj bilo tesko da za svakog od nas pronadje adekvatnu muziku-pesmu koje nam je pustala u atobusu tokom puta. Zabavi i smehu nije bilo kraja, a ono sto smo doziveli u Sloveniji je priča za sebe. Bilo je to putovanje i dozivljaj koji se desavaju jednom u zivotu.

Moja koleginica Slavica je prava lavica 😊 Dobrotu i ljubav usadili su joj njeni roditelji! ♥️ Voli da kaže da je iz Požege i svojim se poreklom diči🌲🇷🇸 Prošla je velike životne škole i na poslu je svi vole! 🎓🙋‍♀️Kada ona uđe u kancelariju ispuni je radošću i veseljem 🎶🎈 Prava je vrednica i drugarica! 👩🏻‍💻🫂
Svima treba jedna moja Slavica! 😍

Moja koleginica Jasna je najbolja koleginica na svetu. Od prvog dana me je prihvatila i imale smo osecaj kao da se znamo ceo zivot. Iako je izmedju nas razlika 15 godina, imamo nepresusni izvor tema i slicnih zivotnih situacija. Njeno veliko srce, tople oci, iskren osmeh i dobra dusa mene su osvojile zauvek, zato mi vise nije samo koleginica nego i drugarica.Jasni i meni je zemlja iz snova Italija zato mislim bi nam Rim bio najlepsi zajednicki dozivljaj.
Poruka za Jasnu: Hvala ti sto postojis♥️

Covek koji ima 63 god.posten,sto je retkost,vredan,vedar....Imam 7 god.radnog staza,malo za mojih 36 god.nazalost!Radeci na mnogim mestima nezadovoljstvo je bilo najvise od strane raznih poslodavaca,kolega koji su vedrili ili oblacili svakodnevnicu na poslu.Ovo je covek koji je ulepsao mojih 2 godine rada,stariji duplo od mene,ali tu njegovu dobrotu,velikodusnost i zdrav razum da pomogne svakome,da izmami osmeh na lice nikada necu zaboraviti.Nazalost,vise ne radim u toj firmi,ali sva lepa secanja su vezana za tog coveka.Posao kao posao negde lak,negde tezak,ali naci kolegu koji ti daje volju da odes na isti je veoma znacajno u psihi svakog coveka.Vreme provedeno sa njim cu pamtiti.Nekada je i osam sati radnog vremena bilo malo jer je plenio svojom dobrotom.Cak i one pojedine mrgude koji ti upropaste dane uspevao je da nasmeje i ukroti.A samo svojom dobrotom!Da nam je vise takvih ljudi😊Dobar,vredan,iskren,velikog srca i duse!

Najbolja koleginica na svetu je nasa Ivona koju od milja zovemo Ilona. Ilona je sunce nase kancelarije. Uvek dobro raspolozena i spremna svima da pomogne. Nesebicno deli svoje znanje sa svim novozaposlenim kolegama i za svakog ima beskrajno strpljenje. Prosle godine smo je i sasvim zasluzeno proglasili radnikom godine. Uvek skromna i nesvesna svoje vrednosti, vole je i kolege i stranke.
I ako je zivot nije mazio, nista ne moze da skine osmeh sa njenog lice i ohladi njeno toplo srce. Ona zasluzuje svet a kamoli ovaj mali poklon . ❤️

Moja najdraza koleginica zove se Hristina. To je je osoba koja je uvek ispunjena pozitivnom energijom koju prenosi i na ostale kolege. Vreme sa njom proleti, i uvek nam je ispunjeno osmehom i salom.
Mislim da je ona devojcica zarobljena u telu odrasle zene, devojcica koja se uvek svima nasmeje i izmami osmehe kod drugih. Ume da te poslusa i savetuje. Tu je kada nam je potrebna bilo kakva pomoc. Pored toga sto je dobar kolega, ona nam je svima postala dobar prijatelj. ❤️

Goran je čovek kakvog nisam sreo, upoznali smo se pre tačno 10 godina, na mom prvom poslu, tada je bio običan radnik u magacinu, šaljiv, miran, ali isto toliko i vredan za svoje godine, kroz vreme je došao na mesto šefa sa zaslugom! Od njega sam naucio kako treba da se komunicira sa radnicima i vodi tim ljudi za bolji rad, Kada je otisao iz firme, ja sam preuzeo njegovu ulogu, sve cake koje sam uspeo da mu ukradem su me dobro posluzile u poslu i zivotu, nije bilo tog problema koji on sa osmehom nije resio, bodrio je ljude, uskakao u pomoc svima, radio tudje poslove, ostajao je prekovremeno godinama, svi su ga apsolutno obozavali! I tako je dan danas, sada smo u drugoj firmi na drugim pozicijama, a o njemu slusam samo ono najbolje, kolega, sef, zivotni prijatelj za pozeleti! Jedini covek koji smatram da je zasluzio i vise od ovih nagrada je upravo on, jer ni 1 firma nije mogla da ga nagradi za njegovu pozrtvanost, znanje, i dobro srce! Sve najbolje ti zelim Gorane, i nadam se da cu barem sa ovom nagradom uspeti da ti vratim delic onoga sto si ti nama dao!