Bogdan uvek sluša kada mu govorim, vidno udubljen u tematiku, spreman da posavetuje, pa i da se našali sa problemom! Bogdan je najbolji kolega!

Ovo je priča o mom mentoru i kolegi dr Zoranu Miloradoviću naučnom savetniku Instituta za medicinska istraživanja. Postoje razne priče: lepe, ružne, tužne, ljubavne, depresivne... naša priča može da pripada grupi neobičnih. Priča je neobična jer smo mi bili povezani čak i pre nego što smo se sreli.
Par meseci pre nego što sam završio fakultet došao sam da volontiram u grupi za kardiovaskularnu fiziiologiju Inastituta za medicinska istraživanja. Želeo sam da upišem doktorske studije i trebala mi je laboratorija koja bi me primila da odradim eksperiment i doktoriram. Sam dolazak je bio toliko slučajan i smešan da bi mogla još jedna priča da se ispriča, ali to sada nije tema.
Prvi dan kada sam došao na upoznavanje, primili su me lepo i iskreno smo porazgovarali. Bilo mi je rečeno da ako dođe do saradnje najverovatnije moj mentor će biti dr Zoran koji je tada bio mlađi istraživač - naučni saradnik. Posle par dana smo se i konačno dogovorili i na obostrano zadovoljstvo primljen sam u grupu. Kako je vreme prolazilo sve više smo se upoznavali i shvatili da smo Zoran i ja sudbinski vezani. A priča počinje još 1983/84. kada sam imao jednu godinu. Kroz naše razgovore smo shvatili da sam ja prohodao u kući njegovih kumova, jer sticajem okolnosti moji baka i deka žive na spratu iznad njegovih kumova i da su bliski prijatelji, i da sam sticajem okolnosti upravo u njihovom stanu učinio prve korake, baš kao što ću 22 godine kasnije pod njegovim nadzorom ući u svet nauke. Međutim, i to nije sve. Kroz lepe i tužne priče koje smo delii vremenom, shvatili smo da je njegovu majku i mene tokom hirurških intervencija koje smo imali vodio isti anesteziolog. Oženio sam se u njegovom kraju i bio je jedan od najveselijih na mojoj svadbi. I na kraju ono najčudnije i najlepše, ćerke su nam rođene istog datuma. To ne može drugačije da se objasni osim sudbinom.
Pored ovih detalja, sa njim i pod njegovim vođstvom sam prošao najlepše trenutke na poslu. Doktorirao. On je bio najbolji mogući mentor koga doktorant može da poželi. Pun razumevanja (nekada možda i previše) uvek spreman da opmogne mlađem kolegi. Sa njim sam proputovao pola Evrope- brojne konferencije kongresi, međunarodni projekti. Bili smo zajedno u Berlinu, Bratislavi, Oslu, Milanu, Pirotu, Nišu, Vrnjačkoj Banji... i tek ćemo da idemo.
On je danas postao šef. Šef kakvog bi svaki zaposleni voleo da ima. Šef koji se nije promenio ni za pedalj od kada je dobio vlast u grupi. Verovatno iz jednog razloga- on je šef tek na drugom mestu, na prvom je uvek prijatelj.
I na kraju nije on samo omiljen u grupi, već na celom Institutu. On je čovek kome se svi obraduju i sa kim svi žele da sarađuju.

Kažu da kroz život upoznajemo različite ljude, međutim ljude sa kojima kao da se oduvek znamo malo puta sretnemo, posebno na poslu. Ovo je priča o našoj lepoj koleginici Milici, koja nam je tako brzo postala svima mila i draga. Naša Amal Kluni srpske advokature, uvek lepa, raspoložena za duge razgovore uz kaficu, nije postala samo moja koleginica već i jedan od mojih najdražih prijatelja. Zajedno radimo na predmetima naših klijenata i nalazimo rešenje za njihove pravne probleme, izlazimo posle posla, zajedno idemo na koncerte, obe volimo modu, eleganciju, obe volimo svoj posao i obe volimo da putujemo. Sećam se, igrom slučaja, da smo jednom pričale o Italiji i koje smo sve delove posetile, a da ona baš nije bila u Rimu. To me je podstaklo da je, u znak zahvalnosti za sve zajedničke lepo provedene trenutke, ovde prijavim jer znam koliko veliku želju ima da ga poseti i koliko bi se obradovala ovom magičnom gradu. ✨

Moj kolega Stefan je jedno pravo čudo od čoveka. Pošto imam malu bebicu i noćima nespavam, svako jutro mene na poslu kafica spremna čeka. Moj omiljeni kolega Stefan mi je spremi i kaže Znam kako ti je , pa barem malo da ti olakšam. Kada treba na neki teren da se ode, on se sam prijavi da ide i kaže mi Neka odmaraj ti, celu noć nisi spavao. Nije samo meni da pomaže, već pomaže svima na poslu kada zatreba i to je jedan najdivniji kolega. I morao sam ovde da ga pohvalim, zato što je zaslužio i to puno.

Bio je jedan letnji dan,
kad je ušetala ona u naš štand.
Loše se pokazala u prvi mah,
ali kasnije svima zastade dah.
Posao je počela da obavlja lako,
svaku prepreku je preskočila - samo tako!
Uvek je tu kad ti pomoć treba,
pa čak i onda, kad nije njena smena!
Svi za nju uvek imaju reči hvale,
kad rade sa njom nikad se ne žale.
Njeno je ime Ivana,
I kada sa mnom radi znam da nikad nisam sama.
Posao uvek na pola delimo,
I kad sam tužna zajedno se razveselimo.
Ivanu vole svi redom u firmi,
za njeno zalaganje,
nikad se ne brini.
Poštujte svoje kolege, da Vam dan lepši dođe i da Vam na poslu vreme brže prođe! ♡

Moja koleginica i ja radim već 8 godina zajedno. Ona je divna žena.... Dobra,poštena,plemenita,savesna,odgovorna,uporna,disciplinovana,energična,požrtvovana ... Došla je iz Pančeva. Tamo je vodila težak život,izgubila decu,razvela se,ostala bez posla. Došla je da čuva majku i ovde pronašla posao. Živi u maloj kući,koja nije u najboljem stanju. Pored posla,vodi računa o majci,teti,deci, unucima,meni,mojoj porodici i na raspolaganju je čitavom selu. Uvek je raspoložena i spremna na saradnju,šta god da je u pitanju. Ima milion svojih problema,ali nikoga od nas nikada nije ostavila na cedilu. Provodimo zajedno više od 8 sati dnevno i privatno se družimo. Nikada nije zaboravila rođendane moje porodice,kao i praznike. Od nje dobijam samo ljubav,nikada nešto loše. Često imam osećaj da mi je majka.... Pored svog bola i problema,uvek,ali baš uvek je tu. Ne BiH je menjala nizašta. Volela BiH da joj nekako olakšam i ulepšam život. Ona je svoj život posvetila majci,teti svojoj deci,meni i čitavom selu.Privatan život nema.... Umorna je i bolesna,ali to nikada ne pokazuje.... Neka je dragi Bog čuva....

Pre 13 godina smo se upoznale na poslu, i od tada smo nerazdvojne. Zajedno smo promenile firmu i od nje sam puno naucila. Pored toga sto nesebicno prenosi znanje najvise volim njen smisao za humor. Sa njom smena prodje brzo, jer vedri svojom duhovitoscu. Bez dlaka na jeziku kada je to potrebno i zastitnicki nastrojena prema onome do cega joj je stalo je ono sto je cini dobrom drugaricom i kolegenicom. Zato svako treba da ima jednu takvu Andrianu da bi mu bilo lepse u zivotu.

Tamo neke 95 preko starije sestre upoznah Bosanca koji je došao u moj grad da studira. Dani su prolazili, čak i godine....ja nekako rasla uz njega, kasnije i uz njegovu suprugu. Počela je naša poslovna saradnja neke 2002 godine. Međutim ja ostajem bez posle pre dve godine. Tada on meni predlaže da ja pocnem da radim za njega ili sa njim. Iako malo skeptik (ne znam posao) ja prihvatam ....ubrzo shvatam da je to bio pravi korak. Evo već dve godine radimo zajedno, odnos se nije promenio sobzirom da je on meni sada predpostavljeni. Svaki dan nam krece sa kaficom, smehom i limunadom. To je čovek bez konkurencije, zanimljiv, pouzdan, čovek pun manira iako danas retko ko to poseduje. Čovek starog kova, ljudina koja zna da ceni rad, trud....koji zna da nagradi i koji svakim danom pokazuje da sam dobru odluku donela kada sam prihvatila njegov poziv. Čovek koji sivi dan pretvori u sunčan, sa kojim problem ne postoji. Nacitan, pun znanja raznorazni svera. Hoće da ti objasni, da te nauci, posavetuje....I što je najbitnije ima velikko poštovanje prema meni kao i prema drugim ljudima sa kojima sarađujemo. Mislim da ga u nasem gradu dosta ljudi zna i da će se svako složiti samnom 😉.

Naime moja priča počinje ovako,imam dve koleginice sa kojima radim 8 meseci,super smo se uklopili,vredne,radne,sposobne i odgovorne za svoj posao,kao što cesto u životu biva životne staze mnogi od nas negiraju sami nego ih život spletom okolnosti sastavi,ali pisacu o jednoj.Moj kolega sa posla je uvek tu za mene,da me oraspolozi,da me zameni i stane iza mene,ona je stručnjak u svom poslu i ima uvek sjajne ideje,uz nju radni dan lakše i brže prodje.O mom kolegi samo reci hvale,njoj je osmeh na licu tokom cele smene i sa njom nikad dosadno nije,njeno ime Dragana govori sve o njoj,a ja da pišem mogu i jos ali je dugačak i ovaj stih.

Moja Ceki dusa od zene!Uvek se slatko i iskreno nasmejemo na poslu i ulepsa mi svaki dan kad radimo zajedno obozavam je