Moj najdrazi kolega koji je u medjuvremenu postao i moj prijatelj je Sladjan Stajić, to je najbolji čovek kojeg sam upoznala i to ne mislim samo ja to misle svi koji ga upoznaju,samo ja imam sreću da blisko saradjujemo pa se samim tim cesto i smejemo.. 😂
Moj kolega je jako duhovit, sve okrene na šalu, ima svoj jedinstveni humor a kad udje u bilo koju prostoriju kao da je ušlo sunce...🌞🌞🌞 Mogla bi ja još da pišem o njemu,o njegovoj dobroti, o tome koliko pomaže drugima, koliko je vredan...toliko toga ima,da bi mi trebao jedan roman.. 🤗

Moja koleginica Mirka je kraljica❤️ upoznale smo se u kafani pored kancelarije, pre tacno dve godine...to je zena zvana osmeh, veseljak, dobricina...mi se samo pogledamo i sve nam je jasno. Kako radimo u drzavnoj upravi, oslonac smo jedna drugoj i rame za plakanje, ponekad🙂 poslala bih Mirku negde na put, da uziva i odmori mozak. A najbolje da nas posaljete obe, jer su nam plate mizerija i bas bismo vam bile zahvalne. Poljubac za onog kog cita😘

Maja je moja najdraza kolegenica, iako joj je zivot cesto bio obojen u crno zbog prerane smrti majke i sestre i bezbroj bezuspesnih VTO ona je za sve ostale ljude oko nje,sunce koje sija i koje vodi. Zarazan osmeh je uvek tu,odevne kombinacije u jarkim bojama ozare svaku sumornost. Nema loseg dana,nema neresivog problema. Deca u skoli je obozavaju,pravi primer pedagoga i nastavnika. Zeleo bih da svako u svom zivotu ima svoju Maju❤️.

Pre dve godine ušetala sam u lavirint prepun velikih džakova. Sa svih strana neke jako bučne mašine i gomila zaposlenih oko mene. Kao da sam otišla u zemlju čuda, ali tada bih morala da se zovem Alisa. Od svih ljudi koji su gledali u mene, novu zaposlenu, izdvojile su se jedne kestenaste oči. Pratila sam ih od prvog dana a i one pogledaše mene. Počela je moja, sada mogu reći, životna trka. Trka sa savladavanjem mašina, učenjem o proizvodnji džakova, upoznavanjem jednog velikog kolektiva. Sa svim novim preprekama mi je pomagao on, Jovan, moj novi kolega. Učio me je i pokazivao svaki detalj posla i firme. Jedna jako vredna, strpljiva osoba, koja je imala razumevanja za sva moja pitanja i potpitanja. Za sve moje ispade nervoze i stres. Na poslu smo bili jedan jako dobar tandem. Vredan on kao pčelica, a i ja, njegova učenica. Radili smo zajedno kao jedan super tim.
Polako se odnos između nas produbio. Od kolega postadosmo prijatelji, a od prijatelja postalo je mnogo više. Naš odnos smo vremenom krunisali brakom a ove godine je došla i višnjica na naš šlag ljubavi - naša devojčica Maja. 🍀

Od kolege, sve do muža. Možete onda da zamislite kakav je to kolega - najbolji ! 💛

Moj kolega Slobodan, je pre svega jako kulturan i pametan momak. Zajedno radimo u rudniku Čukaru Peki kod Bora. Iako je naš posao težak i sa sedam kora, moj kolega Slobodan je uvek tu da me nasmeje, podrži i pomogne kad god je to potrebno. Slobodan se pre mesec dana verio i uskoro će se i oženiti i svi verujemo da će biti izuzetan muž i otac. Svi treba da budu kao Sloboan.

Osmehom i pozitivnom energijom oboji svaku smenu🥰🥰🥰Cak i kad imamo neki problem sa njom je sve polako i lagano i resice se.mnogo je volim💟

Osmehom i pozitivnom energijom oboji svaku smenu🥰🥰🥰Cak i kad imamo neki problem sa njom je sve polago i lagano i resice se.mnogo je volim💟

Pre oko godinu ipo dana,na radno mesto a u moju kancelariju rasporedjena je koleginica iz drugog odelenja.Naravno dao sam sve od sebe da je uvedem u posao.Naravno kakav bi ja bio kolega ako je ne naucim da izvrsava obaveze bolje od mene.Da se ne lazemo,jedino tako i ja mogu da imam koristi.Moja nova koleginica se savrseno uklopila u novu atmosferu,ja sam se pobrinuo da se oseca dobro doslom a i posao je bas efikasno poceo da se odradjuje.Stvarno je vredna,pozrtvovana,spremna da pomogne i sve sto se lepo pozeleti moze na radnom mestu.E,ali moram da naglasim da je veoma kriticna ako primeti da sam po nekad lenj.A znam biti lenj.Valjda godine minulog rada cine svoje.Zna da me grdi,kritikuje,kazni me tako sto nece da prica samnom jer zna da ce zo mene da pogodi.Ipak sam ja osetljiva dusa.Moja koleginica ima sanse da od nekog buduceg penzionera napravi radnika godine.Ljudi,previse fobro sam je uveo u posao.Nisam racunao da ce me toliko terati da radim a ja sam izgleda hteo rasterecenje.I dobio sam rasterecenje ali i prutić u uglu kancelarije.Ipak,moja koleginica ce izaci za mene u susret,zastiti me u svskom momentu a ona od mene moze da za uzvrat da dobije jos vise.Zasluzila je nagradu u svakom pogledu.Nadam se da ce ova igrica pomoci u tome ,ako ne ja cu se licno za to potruditi.Zato sto me udpesno didciplinuje a i zato sto dobro radi svoj posao.A o kolegijalnom zalaganju ne treba da se prica jer tu granice ne postoje.Ja se trudim da joj uzvratim koliko mogu ali Sladjana Turudić je samo jedna.

Pre deset godina preselila sam se u najlepši carski grad Kruševac, razlog preseljenja je stajanje na ludi kamen.Sobzirom da sam radila u pošti već 13 godina, nisam se preselila dok mi nisu iz preduzeća odobrili premeštaj. U novom kolektivu lepo sam prihvaćena,imam koleginice i kolege vredne divljenja, ne znam tačno da izdvojim pojedinca jer su svi super. Ipak izdvojiću jednu koja je uvek tu za nas, koja je pre svega čovek pa onda žena,supruga,majka,ćerka,tetka...Uvek spremna da pomogne,pozajmi,pokloni i najvažnije nasmeje.Podseća me na moju majku pa verovatno mi je jedna od omiljenijih koleginica, ona je tu i nadje ti se u dobru i u zlu,sa njom je lako deliti radne zadatke i kada sam sa njom u smeni brzo prodje dan. Obradovaće se mnogo i iznenaditi kada čuje da sam pisala o njoj,koja uvek ume da ti da savet baš kakav treba i pozove u trenutku kao da zna da je baš to taj trenutak.Mnogo je volim i draga mi, je tako da i to putovanje u Rim sa njom i još nekim od kolega mi bio pravi pogodak! A zaboravih da kažem u Rim povele bi i Ivanu,Maju,Olju, Bilju, Anu možda i kolegu Sladjana ali oni bi izvlačilli papiriće ko bi išao,jer je to naš sistem eliminacije kad ne možemo da se odlučimo 🙂

Pre deset godina preselila sam se u najlepši carski grad Kruševac, razlog preseljenja je stajanje na ludi kamen.Sobzirom da sam radila u pošti već 13 godina, nisam se preselila dok mi nisu iz preduzeća odobrili premeštaj. U novom kolektivu lepo sam prihvaćena,imam koleginice i kolege vredne divljenja, ne znam tačno da izdvojim pojedinca jer su svi super. Ipak izdvojiću jednu koja je uvek tu za nas, koja je pre svega čovek pa onda žena,supruga,majka,ćerka,tetka...Uvek spremna da pomogne,pozajmi,pokloni i najvažnije nasmeje.Podseća me na moju majku pa verovatno mi je jedna od omiljenijih koleginica, ona je tu i nadje ti se u dobru i u zlu,sa njom je lako deliti radne zadatke i kada sam sa njom u smeni brzo prodje dan. Obradovaće se mnogo i iznenaditi kada čuje da sam pisala o njoj,koja uvek ume da ti da savet baš kakav treba i pozove u trenutku kao da zna da je baš to taj trenutak.Mnogo je volim i draga mi, je tako da i to putovanje u Rim sa njom i još nekim od kolega mi bio pravi pogodak!